Sindikalna škola, u okviru Sindikalno obrazovnog centra Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, za četvrtu grupu polaznika realizovana je 21. i 28. oktobra.

Do sada je kroz ovakav vid edukacije prošlo više od 200 članova ASNS.

Teme koje su bile obrađene odnosile su se na međuljudsku komunikaciju i sindikalno delovanje.

Polaznici Sindikalne škole bili su članovi ASNS iz sledećeih preduzeća i ustanova: “Čistoća” Stara Pazova, “Gradska čistoća” Beograd, Zdravstveni centar “Sveti Luka” Smederevo, Bolnica Bela Crkva, Sistem FTO, Fabrika šećera “Crvenka”, “TE – KO” Kostolac, Telus, Lukol Beograd, Bambi Požarevac.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata organizovala je 23. i 30. septembra Sindikalnu školu u okviru koje su polaznici imali prilike da se upoznaju sa izazovima i zamkama međuljuske komunikacije, kao i o delovanju sindikata u procesu zaštite socijalno ekonomskog položaja zaposlenih.

Polaznici Sindikalne škole bili su članovi ASNS iz sledećeih preduzeća i ustanova: Gak „Narodni front“, BIP, Kliničko bolničkI centar Zvezdara, Bambi – Banat Požarevac, TE – KO Kostolac, Bolnica „dr Slavoljub Bakalović“ Vršac, Opšta bolnica Požarevac, OŠ „Dimitrije Davidović“ Smederevo i Opšta bolnica Pančevo.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) radi unapređenja kvaliteta rada članova osnovala je Sindikalno obrazovni centar (SOC). Sindikalno obrazovni centar ima za cilj da kroz edukativne programe obuči članove i aktiviste za sindikalni rad. Škola je počela sa radom 20. juna i do sada su održana šest veoma kvalitetna predavanja.

zbog povrede radne obaveze zaposlenog i nepoštovanje radne discipline
( Zakon o radu " Službeni glasnik Republike Srbije" br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)
***

Postupak kod poslodavca

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca

Za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze od strane zaposlenog potrebno je da ona bude utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu

Povreda radne discipline, kao otkazni razlog, mora biti propisana aktom poslodavca

U postupku otkazivnja ugovora o radu:

1. Poslodavac dostavlja zaposlenom Upozorenje u pisanom obliku;

2. Zaposlenom se mora ostaviti rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni na navode izupozorenja;

3. Poslodavac je dužan da upozorenje dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja;

4. U upozorenju se mora navesti osnov za davanje otkaza; činjenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje;

5. Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede nije dovoljan razlog za otkaz, poslodavac može u upozorenju da obavesti zaposlenog da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja;

6. Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu - donosi rešenje u pisanom obliku (koje obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku);

Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog;

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu napred navedenog, dužan je da o tome sačini pisanu belešku i u tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim;

7. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja;

8. U postupku kada se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, vodi se računa o roku zasterelosti, načinu dostavljanja, obavezama isplate zarade i naknade zarade, postojanju otkaznih razloga i posebne zaštite od otkaza pojedinih lica i dr.

Postupak pred sudom

• Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čijije zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava
  
  
• Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora
  
  
• Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze
  
  
• Ako je u sporu iz radnog odnosa tužilac zaposleni, za suđenje je nadležan, pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog, i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao
  
  
• U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova
  
  
• Parnični postupak pokrećese tužbom. Parnica počinje da teče doetavljanjem tužbe tuženom. Sud tužbu sa prilozima dostavlja tuženom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tužbe sudu. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja), ako su ispunjeni zakonski uslovi

Sud, po pravilu, zakazuje pripremno ročište posle prijema odgovora na tužbu.

Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno ročište zakazati i održati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tužbu.

Sud zakazuje ročište za glavnu raspravu. Sud na ročište poziva stranke, svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu raspravu.

Kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud saopštava da je glavna rasprava zaključena.

Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja.

Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u Zakonu o parničnom postupku nije određen drugi rok. Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom. O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud.

Pravosnažne i izvršne presude, prinudnim putem se izvršavaju u posebnom sudskom (izvršnom) postupku, koji je regulisan odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Vanredni pravni lekovi regulisani su Zakonom o parničnom postupku.

Postupak pred inspekcijom rada

• Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada.
  
  
• U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu.
  
  
• Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.
  
  
• Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršioprekršaj.

• Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti ovaj zahtev u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora.
  
  
• Inspektor rada je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. člana 271. Zakona o radu.
  
  
• Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
  
  
• Žalba na rešenje iz člana 271. Zakona o radu ne odlaže izvršenje rešenja.
  
  
• Ministar je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.
  
  
• Protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. Zakona o radu ne može da se pokrene upravni spor.