Niži standard i godine krize građane naše zemlje naterali da se sve gore hrane i da se prinudno odriču kvalitetnih obroka. Supu jede tek svaki osmi stanovnik.

Samo da mogu, srpski gastronomi bi u tanjiru najradije „tranžirali“ slasne šnicle, bogate sarme, pasulj sa sočnom kolenicom, a „zasladili“ se roštiljem.

Istraživanje GFK, jedne od najvećih svetskih kompanija koja se bavi „skeniranjem“ lokalnih tržišta u više od 100 država, pokazuje da je na listi želja stanovnika naše zemlje meso hrana „broj jedan“.

Kada je, međutim, reč o najčešće konzumiranim namirnicama - prvo mesto drži krompir.

Ustoličila ga je kriza, jer je tokom 2008. godine 18 odsto potrošača meso redovno jelo. Da se narod pita, supu bi jelo svega tri odsto njih, ali je ona redovan „gost“ tanjira kod 13 odsto građana.

“Rezultati istraživanja govore da su ljudi poslednjih godina znatno manje jeli teletinu, a najčešće spominjan razlog za to je činjenica da je ona skupa”, objašnjava Katarina Anđić, analitičar „GFK“.

Svinjetina se znatno više jela tokom prethodnih godina. Prosečan stanovnik Srbije jeo je svinjetinu skoro dva puta nedeljno. Dakle, kada je u pitanju meso, uočljiva je preorijentacija na jeftinije vrste, kaže ona.

Kvalitene ishrane u Srbiji se, izuzev dobrostojećih, sećaju samo građani dobrog pamćenja. Udruženja potrošača upozoravaju da smo standarde pri izboru namirnica počeli da gubimo još pre dve decenije.

“Činjenica da se loše hranimo pokazuje pad potrošnje visokokvalitetnih namirnica“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.

“Protekle dve godine nastavio se trend pogoršanja kvaliteta ishrane. I laboratorijske analize proizvoda od mesa su to potvrdile. Otkrili smo da je u prerađevinama povećano učešće soje i graška. To znači da proizvođači umesto životinjskog koriste proteine biljnog porekla. Sve bi bilo u redu da potrošač to zna. Ali, on uglavnom ne zna. Ti proizvodi su nižih nutritivnih vrednosti, tako da su u stvari preskupi”, kaže on.

Koliko se gore hranimo najbolje se vidi kada se poredi godišnja potrošnja nekih namirnica u Srbiji i u Evropi.

Goveđe i juneće meso trošimo četiri puta manje od Evropljana - mi četiri kilograma godišnje, oni 16 kilograma. Kod svinjetine razlika je manja, mi pojedemo u proseku 16 kilograma godišnje, a oni - 42 kilograma.

Najmanja razlika je kod živinskog mesa, jer građanin Srbije pojede oko 17 kilograma, a stanovnik EU oko 23 kilograma.

Istražinje GFK je utvrdilo da se, kada je reč o navikama u ishrani, stanovništvo Srbije može podeliti u četiri grupe - generacija „brze hrane“, dobro informisani, tradicionalisti i zdravstveno osvešćeni.

„Brzu“ hranu troše uglavnom studenti. Tradicionalisti (oko 27 odsto) mahom su stariji ljudi sa manjim primanjima. U trećoj grupi su građani koji vode računa o tome šta jedu, ne preskaču obroke, a ima ih oko 23 odsto.

Dobro informisana je četvrtina potrošača, a njihova odlika je da imaju od 30 do 50 godina, dobro zarađuju, vode računa o kalorijama, izbegavaju slatkiše, aditive i posećuju restorane češće od ostalih.

Građanin Srbije prosečno popije 23 šolje kafe mesečno. Kriza nije preskočila ni popularni crni napitak, jer smo tokom 2008. trošili u proseku dve šolje više mesečno. Hleb, i to beli, najčešća je namirnica na našim trpezama. Gotovo 70 odsto ljudi u Srbiji jede belu veknu svakodnevno, a 85 odsto je troši barem jednom nedeljno. Istraživanje GFK pokazuje da samo mali procenat žitelja Srbije (tri odsto) ne jede hleb.

U EU POLA U ĐUBRE

Skoro polovina ispravne hrane u Evropskoj uniji završi u kantama za smeće. Bacaju domaćinstva, ali i supermarketi, restorani, ketering kompanije... S druge strane, čak 79 miliona građana EU živi ispod linije siromaštva, a 16 miliona njih zavisi od obroka u nekoj dobrotvornoj organizaciji.

Izvor: Novosti