Prosek zaposlenih u javnom sektoru Srbije je tri puta veći nego u evropskim zemljama, što je najvećim delom i posledica velike nezaposlenosti kod nas i malog broja novih radnih mesta u privatnim firmama.

U Nemačkoj, koja je pre nekoliko dana objavila da je u 2010. godini imala rekordnu zaposlenost, u javnom sektoru radi 10,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih, prosek u Evropskoj uniji je od 10 do 18 odsto, a u Srbiji čak 31 odsto.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, broj nezaposlenih Nemaca je u 2011. smanjen za 446.000, na 2,5 miliona, što znači da je stopa nezaposlenosti opala sa 6,8 na 5,7 procenata radno aktivnog stanovništva.

U Nemačkoj je, kako prenose agencije, minule godine radilo u proseku 41,04 miliona žitelja, za 1,3 odsto ili za 535.000 lica više nego 2010. godine.

Nebojša Katić, poslovni konsultant, kaže za “Blic” da rad u javnom sektoru, na Zapadu, u pravilu znači da se zaposleni opredeljuju za nižu platu, ali veću sigurnost radnog mesta. Neke države, Katić navodi Japan kao najbolji primer, apsorbuju najbolje kadrove za državnu upravu.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, situacija takva da rad u javnom sektoru obezbeđuje i veće plate i mnogo veću sigurnost. To je, kako kaže Katić, najbolji od svih svetova i osnovni motiv koji opredeljuje građane.

Nezaposlenost je u Srbiji 22 odsto, ali reč je o podatku iz aprila 2011. godine, novi rezultati očekuju se narednog meseca. U situaciji kada je sve manje posla, javni sektor - državna uprava, školstvo, zdravstvo, agencije, javna preduzeća, postaje prostor da se nezaposlenost smanji.

Kod države, prema poslednjim procenama, radi više od 450.000 radnika od ukupno 1,7 miliona građana sa poslom. Rad u javnom sektoru je omiljeniji i zbog sigurnijeg posla i relativno dobre plate. Stručnjaci ističu i da je problem što je ukupna nezaposlenost u Srbiji velika i što se ne otvara dovoljno novih radnih mesta u privatnim firmama.

- I privatni sektor nije u stanju da otvori nova radna mesta, pa to povećava pritisak da država sa svoje strane povećava broj zaposlenih do besmisla. Procesi koji su doveli do ovakve ekonomske situacije su posebna i velika, prevelika tema za kratku elaboraciju u novinarskom tekstu - smatra Katić.

I Ana Jolović, sa Fakulteta za ekonomiju i političke nauke, priznaje da nedostaju nova radna mesta u privatnim kompanijama.

- Takođe, nivo plata u javnom sektoru je počeo da diktira nivo plata u privatnom i utiče na kvalitet kadrova koji privatni sektor može da zaposli. Imajući u vidu zaradu po realnom radnom času i sigurnost posla, jasno je zašto se kadrovi okreću javnom umesto privatnom sektoru. Sa stanovišta ekonomije, ovo srednjoročno vodi stagnaciji, a dugoročno je neodrživo - smatra Jolović.

Izvor: Blic